Endokrinologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem, dijagnostikom i lečenjem bolesti endokrinog sistema, odnosno sistema koji kontroliše žlezde koje luče hormone.
Hormoni regulišu gotovo sve telesne funkcije, od reprodukcije, preko rasta i razvoja, do odgovora na stres.
Kada se pacijenti najčešće obraćaju endokrinolozima?
Pacijenti se najčešće obraćaju endokrinolozima usled bolesti poput dijabetesa, bolesti štitaste žlezde, steriliteta, menopauze, metaboličkog poremećaja, osteoporoze, kancera.
DIJABETES
Dijabetes se danas ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu. To je posledica modernog stila života i povećanog broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost, fizička neaktivnost i stres. Ogroman broj pacijenata (oko 50%) ne zna ili nije svestan da boluje od šećerne bolesti, čime se izlaže ozbiljnom riziku ranog razvoja mnogobrojnih komplikacija ove bolest. Od dijabetesa u svetu danas boluje oko 400 miliona ljudi, dok u Srbiji broj obolelih premašuje 710.000. Većina od ovog broja je između 40. i 60. godine života, a 90% njih ima stečeni dijabetes tipa 2. Podjednako obolevaju i žene i muškarci.
BOLESTI ŠTITASTE ŽLEZDE
Odmah iza dijabetesa slede bolesti štitaste žlezde koje mogu biti urođene ili stečene i češće su među ženskom nego među muškom populacijom. Dva najčešća poremećaja su pojačana funkcija, hipertiroidizam i snižen obim funkcije, hipotiroidizam. Promena građe štitaste žlezde, najčešće uvećanje, struma, može biti udruženo sa hiperaktivnošću ali i sa hipoaktivnošću žlezde. Mnoge bolesti štitaste žlezde u početku ne daju subjektivne tegobe. Kasniji tok bolesti može biti podmukao, neprepoznat, sve do razvoja komplikacija. Većina poremećaja u funkciji žlezde, na vreme otkrivene, mogu biti i u potpunosti izlečene. Ultrazvukom se određuje veličina žlezde, promene u građi i vaskulariziciji parenhima i otkrivaju se i procenjuju fokalne ili lokalizovane promene ( nodus- čvor ili cista) .
Lekari u svrhu dijagnostikovanja funkcije štitne žlezde obavljaju laboratorijske analize kako bi pomogli u otkrivanju različitih bolesti, ali i stanja koje izazivaju poremećeni rada štitne žlezde. Pored pregleda i ultrazvuka štitne žlezde, neophodno je obaviti i laboratorijska ispitivanja. Laboratorijske analize hormona koje se odnose na rad štitne žlezde su:
- TSH (Thyroid-stimulating hormone)
- anti TPO
- anti Tg antitela
Hipertireoza je retko asimptomatska bolest (najčešće kod lakših oblika bolesti). Gotovo po pravilu povećan nivo cirkulišućih tiroidnih hormona odražava se na celom telu kao posledica ubrzanja celokupnog metabolizma, uzrokujući niz znakova i simptoma kao što su:
- Preterano znojanje, teško podnošenje vrućine
- Nervoza, nemir
- Ubrzan rad i lupanje srca
- Povišen krvni pritisak
- Učestale, bolne stolice
- Gubljenje telesne težine i pored povećanog apetita
- Poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena
- Proređena kosa koja neretko opada, depigmentacija kože, lako pucanje noktiju
Hipotireoza je problem štitne žlezde izazvan nedovoljnim lučenjem njenih hormona. Kada se oslobodi nedovoljno hormona štitne žlezde metabolizam je usporen sto izaziva sporost telesnih funkcija. Hipotireoza češće pogađa žene i često ostaje neotkrivena jer se njeni simptomi obično pripisuju drugim stanjima. Najčešći simptomi hipotireoze su:
- Pospanost i konstantan umor
- Depresija
- Bol u mišićima, slabost i usporeni pokreti
- Usporen rad srca
- Problemi sa pamćenjem i koncentracijom
- Gojaznost
- Neredovni menstrualni ciklusi
- Suva koža
KARCINOM ŠTITASTE ŽLEZDE
Karcinom štitne žlezde predstavlja najteže oboljenje koje se može javiti kada su u pitanju bolesti štitne žlezde. Karcinom se javlja u ćelijama štitaste žlezde. Najčešće karcinom u početnoj fazi ne izaziva nikakve primetne simptome. Ipak, kako raste i širi se, karcinom, može izazvati bol i otok na vratu i poteškoće prilikom gutanja.
Postoji nekoliko vrsta karcinoma štitaste žlezde. Neki rastu vrlo sporo, a drugi veoma brzo i mogu biti vrlo agresivni. Neophodno je napometnuti da je većinu slučajeva karcinoma štitne žlezde moguće izlečiti i to najčešće operativnom metodom. U pojedinim situacijama kod manjih karcinoma, moguće je odstraniti ih, mada se sve češće pristupa potpunom uklanjanju štitne žlezde, kao najsigurnijim vidom lečenja. U tim slučajevima hormonska terapija medikamentima zamenjuje rad štitne žlezde.
Kako izgleda i šta obuhvata endokrinološki pregled?
Razgovor sa pacijentom i uzimanje lične i porodične anamneze je prvi korak u endokrinološkom pregledu. Sastavni deo u tom trenutku je i upoznavanje sa medicinskom dokumentacijom. Sledeći korak je opšti pregled koji obuhvata pregled kože i eventualnih promena na koži (vlažnost i elasticitet, hiperpigmentacije – neuobičajena ograničena prebojenost), pregled vrata sa palpatornim pregledom štitaste žlezde.
Na kraju doktor endokrinolog daje zaključak o zdravstvenom stanju, predlog terapije ukoliko je potrebna kao i predlog za eventualne dopunske dijagnostičke ili terapijske procedure – dopunske laboratorijske analize (specifične laboratorijske analize, OGTT – test opterećenja šećerom, ultrazvučni pregled abdomena i/ili pregled ginekologa, hormonske analize i/ili tumor markeri), skener (CT) ili magnetnu rezonancu (NMR), biopsiju uočenih promena na štitatstoj žlezdi itd.
U našoj poliklinici kompletan endokrinološki pregled obuhvata i ultrazvučni pregled štitaste žlezde i paraštitatstih žlezdi.